Državni sekretar Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine Vlade Republike Srbije Stana Božović izjavila je juče da Srbija u narednom periodu mora da obezbedi uslove za realizaciju važnih aktivnosti koje će doprineti unapređenju postojećeg sistema upravljanja otpadom, kroz reviziju zakonodavnog okvira i usvajanje novog modela finansiranja.
Božović je, na četvrtoj konferenciji Nacionalne asocijacije „Čistoća Srbije“ u Aranđelovcu, rekla da su u kratkoročnom periodu sve lokalne samouprave u obavezi da izrade regionalne i lokalne planove upravljanja otpadom, sa obavezom primarne separacije u domaćinstvima.
Reforma komunalnih usluga zahteva potpuno nov okvir, kontrolni režim i institucije koje će taj režim sprovoditi, navela je ona i dodala da bi reforme u ovoj oblasti trebalo da se sprovedu što pre, kroz izmene zakonskog i strateškog okvira Srbije.
Prema njenim rečima, investicije u infrastrukturu za komunalni otpad moraju biti koordinisane, kako bi Srbija ispunila sve ciljeve direktiva EU i izgradila održiv sistem upravljanja otpadom za svoje građane, kao i da se razvoj potrebne infrastrukture planira u dve faze.
Božović je objasnila da je potrebno proširenje obuhvata uslugom sakupljanja komunalnog otpada, koje se posebno odnosi na ruralne oblasti, a u ovu svrhu u opštinama je potrebno obezbediti dodatni broj kontejnera i vozila za sakupljanje otpada.
Da bi ostvarila cilj iz Okvirne direktive o otpadu, Srbija planira da do 2030. godine ostvari stepen od 50 odsto reciklaže ukupnog komunalnog otpada, a posebno je važno započeti postepeno uvođenje primarne selekcije otpada, naglasila je ona.
Prema njenim rečima, unapređenje sistema upravljanja posebnim tokovima otpada je takođe prioritet Vlade Srbije kroz uvođenje novog modela finansiranja, nove ekonomske instrumente, ali nakon obavljene detaljne analize svih pozitivnih i negativnih efekata u modelu finansiranja u prethodnom periodu.
Upravljenje otpadom, a naročito sakupljanje i razvrstavanje otpada je ekološko, ali i ekonomsko pitanje u kojem leži veliki potencijal, a sve veći broj zemalja poduzima aktivnosti kako bi se ubrzala ova tranzicija, razvijaju strategije i aktivnosti „zelene ekonomije“, podstaknuo veći ekonomski rast i stvaranje radnih mesta, zaštita životne sredine i jednakost, rekla je ona.
Prema njenim rečima, jedna od mogućih i ostvarivih opcija zelene budućnosti je koncept „zelena ekonomija“.
Božović je objasnila da je za transformaciju ka zelenoj ekonomiji ključno nekoliko sektora – poljoprivreda, šumarstvo, energetika, industrija, reciklaža, energetski efikasno građevinarstvo i saobraćaj.
Zeleno zapošljavanje moglo bi da predstavlja ključnu kariku u borbi protiv siromaštva, gde se procenjuje da bi se u sektoru otpada rast poslova povećao za 10 odsto od sadašnjeg trenda, navodi se u saopštenju Ministarstva poljoprivrede i zaštite životne sredine.
